Srbija čvrsto podržava Dejtonski mirovni sporazum i sprovođenje svih njegovih normi. To je bila politika Srbije i to će biti naša politika i u budućnosti. Vitalni interes Republike Srbije jeste očuvanje tog sporazuma, koji je rezultat kompromisa i predstavlja teško postignut, delikatan balans između suprotstavljenih koncepata uređenja BiH, poručila je u intervjuu za “Glas Srpske” predsjednica Narodne skupštine Republike Srbije Ana Brnabić.
– Srbija u svakoj prilici ističe da je za nju teritorijalni integritet BiH apsolutno nesporan, uz puno poštovanje dejtonskog sporazuma, čiji je, uostalom, Republika Srbija i garant- kazala je Brnabićeva.
GLAS: Srbiju, ipak, često, a posebno u posljednje vrijeme optužuju da bliskom saradnjom sa Republikom Srpskom krši Dejtonski sporazum. Da li je to tako i kako Srbije danas, gotovo 30 godina poslije, vidi taj međunarodni akt?
BRNABIĆ:Dejtonski sporazum predstavlja trajnu osnovu za mir i stabilnost, polazište u radu na ostvarivanju neophodnog cilja – postizanja stvarnog pomirenja i međusobnog poverenja. Na tom cilju sve strane moraju da rade više – na šta nas povremeno upozoravaju i poruke, tonovi u regionu koji podsećaju na prošlost. Oni nažalost nisu u skladu sa zajednički prihvaćenim ciljevima Dejtonskog sporazuma. Svi znamo da to obeležava i današnju političku situaciju u BiH. Takve poruke, odnosno način komunikacije nepotrebno stvaraju dodatne probleme između entiteta i konstitutivnih naroda. Naravno, to se odražava i na političku atmosferu u regionu.
GLAS: Da li je zaista saradnja onakva kako je i predstavljena? Činjenica je da ima i onih koji tvrde da je to samo privid.
BRNABIĆ:Saradnja Srbije i Srpske na svim nivoima je od prioritetnog značaja za opstanak i napredak srpskog naroda. Zadovoljni smo unapređenjem sveukupnih bilateralnih odnosa između Srbije i Republike Srpske koji se produbljuju na osnovu Sporazuma o uspostavljanju specijalnih i paralelnih odnosa između Srpske i Srbije potpisanog 2006. godine. Na zajedničkoj sednici Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Srpske, u junu 2024. jednoglasno je usvojena Deklaracija o zaštiti nacionalnih i političkih prava i zajedničkoj budućnosti srpskog naroda, kojom su obuhvaćeni svi važni aspekti odnosa dveju zemalja. Možda bih i ja imala utisak da je saradnja Srbije i Srpske samo privid, da ste me to pitali pre 15 godina. Međutim, činjenica je da u prethodnih deset godina, otkako je Aleksandar Vučić postao premijer, a potom i predsednik Srbije, svi građani Srpske mogu na konkretnim projektima da vide koliko je podrška Srbije danas jaka.
GLAS: O Svesrpskom saboru se i dalje priča. Vi ste naglasili da Srbi tim dokumentom čuvaju prava koja već imaju drugi te da sadržajem nisu povrijedili bilo koji drugi narod ni integritet neke druge države. Zbog čega, ako je tako, napadi i to upravo od strane tih drugih?
BRNABIĆ:Srbija je konstantno izložena bespoštednim napadima, jer se zalažemo za sebe i svoje nacionalne interese. Nikada nismo imali nameru da povredimo bilo koga. Srbija je uvek bila na strani mira i stabilnosti i mi ćemo to nastaviti da ističemo, kao što sam i rekla – ovaj dokument nije ništa više od jednog istorijskog poteza koji ima za cilj da čuva prava koja već imamo. Mi kao narod imamo pravo da se izborimo za svoje interese i za svoje vrednosti, ali to ne znači da ugrožavamo bilo koga drugog. Naprotiv, mi smo uvek bili za to da svi narodi žive u miru, da sepoštovanje međusobnih granica i prava svih, bez izuzetka, stavi na prvo mesto. Što se tiče napada ja mogu da vam kažem jedno – uvek ima onih koji ne žele da vide Srbiju jaču i stabilniju. Svi koji su se osetili ugroženima, a koji nisu ni pokušali da razumeju suštinu ove naše namere, samo pokazuju da su osetljivi na sopstvene slabosti, a ne na ono što mi zapravo radimo. Sve što želimo jeste to da osiguramo bezbednost, obezbedimo stabilnost, ekonomski napredak i bolji život za naše ljude,a ako neko to ne razume to je, nažalost, njihov problem. Srbija neće da se vraća nazad, Srbija ide napred i ponoviću još jednom -Deklaracija koja je donesena na Svesrpskom saboru bavi se sadašnjošću i budućnošću, a ne prošlošću.
GLAS: Jednom prilikom ste rekli kako stvarno volite da 9. januar provedete u Srpskoj. Zbog čega?
BRNABIĆ: Provesti 9. januar u Srpskoj je stvarno posebno, jer je to naš, srpski narod sa druge strane Drine, koji se neprekidno bori za sebe iako živi u prilično kompleksnoj situaciji. Moram da istaknem da se pri svakoj poseti Srpskoj osećam kao kod kuće, ali nekako je 9. januara uvek posebna energija koja se oseća među narodom.
GLAS: Kome smeta jaka Srbija i automatski, kako političari znaju reći, jaka Republika Srpska?
BRNABIĆ:Jaka Srbija, a samim tim i jaka Republika Srpska, smetaju mnogima, kako nekima iz regiona, tako i šire. Smeta im slobodna i nezavisna Srbija koja je sposobna da donosi sopstvene odluke i da se bori za svoje nacionalne interese. Ja sa druge strane mislim potpuno suprotno. Teško će Srbija nastaviti da ovako brzo napreduje ako region bude stagnirao. Sa druge strane, napredak svake ekonomije u regionu “gura” sve ostale da trče brže napred, što smatram da je odlično. Srbija želi jak, miran i prosperitetan region, jer mislimo da je to najbolje za sve naše građane.
GLAS: Zašto bi Srpska i Srbija trebalo da se drže zajedno?
BRNABIĆ:Zato što smo jedan narod, sa jednom istorijom, jednim identitetom, sa istim interesima. Narod koji je kroz vekove prolazio kroz brojna iskušenja i zajedno smo ih prevazilazili. Ako smo zajedno, ako radimo zajedno naša budućnost je sigurna. Bez toga, ako se razjedinimo, ništa dobro nas ne čeka.
GLAS: Koliko je Srbija jaka? Odakle prijeti više izazova – iznutra ili spolja?
BRNABIĆ:Srbija je danas mnogo jača nego što je bila pre nekoliko godina i to nije samo zbog toga što smo ekonomski stabilniji ili što smo učinili ogroman napredak u infrastrukturi, već i zato što smo postali mnogo uticajniji na međunarodnoj sceni, a zahvaljujući prvenstveno viziji i radu predsednika Aleksandra Vučića. Naravno, imamo izazove, ali je važno da razumeju svi – Srbija je danas jaka, mnogo jača nego što su neki bili spremni da priznaju. Mi smo druga zemlja u čitavoj Evropi po ekonomskom rastu, dakle to nije moje mišljenje već zvaničan podatak i to su neke stvari koje do pre nekoliko godina nismo mogli ni da sanjamo. Kada govorimo o izazovima, moram reći da postoje i oni koji dolaze iznutra i spolja. Iznutra, kao i u svakoj zemlji, ima nekih koji žele da zaustave promene i reforme zarad svojih sitnih političkih ciljeva, ali to ne znači da Srbija neće ići napred. Mi smo čvrsti u svojoj odluci da budemo na putu razvoja i modernizacije. Što se tiče spoljnih izazova, tu svakako imamo različite pritiske – od političkih i ekonomskih pritisaka, do sigurnosnih izazova. Međutim, važno je da budemo svesni da nećemo dozvoliti da bilo ko odlučuje umesto nas. Srbija će nastaviti da vodi svoju politiku na osnovu naših interesa i naših ljudi. Uvek ćemo biti otvoreni za saradnju i dijalog, ali naše odluke biće donesene na osnovu toga šta je najbolje za Srbiju i naš narod.
GLAS: U Srbiji traju protesti koji su počeli poslije tragedije u Novom Sadu kada je poginulo 15 osoba, usljed pada nadstrešnice na željezničkoj stanici? Ko je za to kriv? Hoće li i odgovarati za to?
BRNABIĆ:Odgovor na to pitanje dobićemo od nadležnih institucija, u ovom slučaju pravosudnih organa Republike Srbije. Ne smem i ne želim da se mešam u rad tužilaštva i pravosudnih organa, ali kao građanka želim da oni koji su zaista odgovorni za pad nadstrešnice odgovaraju za to, u skladu sa zakonom. Zaštićenih ne sme i neće biti. Što se protesta tiče, govorila sam mnogo puta o tome, svi zahtevi studenata su ispunjeni, tužilaštvo je objavilo čak i dodatna dokumenta, međutim, evidentno je da te zahteve više niko i ne spominje. Očigledno je da su protesti odavno postali politički i da su sami sebi cilj. Studentski bunt je normalna i dobra stvar, zdrava za jedno društvo i demokratiju, ali kada tu prste umeša politika, deo opozicije i još poneko to više nisu studentski protesti već nešto sasvim drugo.
Zajednica srpskih opština
GLAS: Očekujete li pomake u pregovorima sa Prištinom? Da li će ikad biti formirana zajednica srpskih opština?
BRNABIĆ: Srbija je od početka pregovora sa Prištinom otvorena za dijalog i tako će i ostati. Priština neprestano odbija da vodi dijalog i koristi se jednostranim akcijama usmerenim protiv srpske zajednice na KiM. Zbog toga Srbija je iznela sedam zahteva za dalji nastavak dijaloga na visokom nivou kao i na povratak na status quo ante, kao suštinski korak za suzbijanje eskalirajućih efekata ovih jednostranih akcija. Jedan od tih sedam zahteva je i hitan početak rada na formiranju ZSO kroz izradu novog nacrta Statuta na način predviđen Poslovnikom o radu Upravljačkog tima, od strane demokratskih predstavnika srpske zajednice na severu KiM.
